Čakor je planina u Crnoj Gori na granici sa Srbijom u delu prema Kosovu i Metohiji, visine 2.058 m. Nastavak je Prokletija i čini vododelnicu između Lima i Pećke Bistrice. Sastavljen je od paleozojskih škriljaca i trijaskih dolomitskih krečnjaka.

Čakor je obrastao četinarskim šumama i pašnjacima. Poznata je po prirodnim lepotama. Preko prevoja Čakor (1.849 m), vodi put između Andrijevice i Peći izgrađen 1926. godine, koji prestavlja najkraću vezu Makedonije i velikog dela Srbije sa Jadranskim morem. Zbog velikih snežnih nanosa i čestih lavina saobraćaj se u zimskim mesecima radovno obustavlja.

Hajla je planina u sklopu Prokletija, na granici Kosova i Metohije u Srbiji i Crne Gore. Leži između Rugovske klisure i izvorišta reke Ibra. Najveću visinu (2403 m) dostiže na teritoriji Srbije. Obuhvata i nešto izdvojenu Ahmicu visine 2272 m .

U njenoj građi najviše je permskih kvarcnih konglomerata i povrh njih, silificiranih, mermerastih i dolomitskih krečnjaka. U pleistocenu bila je pod lednicima, koji su se od nje razilazili i kretali, naročito prema severu, među kojima je najpoznatiji bio rožajski. Njihovi tragovi su ostali u vidu nekoliko cirkova i valovskih korita. Zbog izrazite visine, greben Hajle je go, a niži delovi su pokriveni suvatima, a podnožje, naročito prema izvorištu Ibra, četinarskom vegetacijom u kojoj ima divljih životinja (medved, vuk i dr.)